O Zavodu
Aktuelno
najave
Akreditovani programi
Informator o radu PZV
Praćenje i
unapređivanje
obrazovanja
Obrazovanje na
jezicima nacionalnih
manjina
Obrazovanjem
ka Evropi
Naša izdanja
Međunarodna saradnja
Istraživanja
Nastavni planovi i programi
Kontakt
Arhiva
Poslednja obnova sadržaja:
01.10.2013.
Aktuelno:









 

KATALOG IZDANJA PZV ZA 2012.

kliknite za veću sliku
Preuzmite katalog ovde:




KATALOG IZDANJA ZA 2012.



MALI JEZIKOSLOVCI U VRTIĆU

kliknite za veću sliku
Izvodi iz predgovora:

Pripremajući ovaj priručnik, pokušavala sam da se prikradem čarobnom svetu dečjeg maštanja i saznam tajne koje se motaju po dečjim glavicama kad u igri otkrivaju skriveno jezičko blago. Deca u vrtićima širom Vojvodine pomogla su mi da se prisetim mnogih dragocenih stvari koje sam, kretajući se u svetu odraslih, zaboravila. Stoga je ovaj priručnik znak moje zahvalnosti toj deci a pomoć vaspitačima u razvijanju komunikativnih veština u aktivnostima na nematernjem jeziku.


Mali jezikoslovci, prethodni priručnik namenjen razvijanju komunikativnih veština na nematernjem jeziku objavljen je pre dve godine a rasprodat je već skoro godinu dana. Umesto novog izdanja pripremila sam novu knjigu u koju sam unela nova iskustva iz prakse, a primenu komunikativno-iskustvenog metoda sam objasnila opširnije i na konkretnim primerima od kojih su mnogi već prethodno bili provereni u praksi. Prva dva poglavlja u kojima govorim o procesu usvajanja nematernjeg jezika i o osnovama komunikativno-iskustvenog pristupa prenesena su sa manjim izmenama iz priručnika Mali jezikoslovci, kako bi se i korisnici ovog priručnika upoznali sa saznanjima koja su bitna za primenu komunikativno-iskustvenog metoda. Ostala poglavlja su potpuno nova ili inovirana drugačijim načinom izlaganja i obimnijom jezičkom građom. Ono po čemu se ovaj priručnik najviše razlikuje od prethodnog su poglavlja posvećena razvijanju komunikativnih veština na srpskom kao nematernjem jeziku u sredinama gde dominira upotreba maternjeg jezika dece i razvijanju komunikativnih veština na nemačkom jeziku. Za razliku od prethodnog, ovaj priručnik sadrži i note za pesmice na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.



MALI JEZIKOSLOVCI SU KRENULI U ŠKOLU

kliknite za veću sliku
Izvodi iz predgovora:

Pedagoški zavod Vojvodine prati i sagledava probleme nastave uopšte, pa i nastave srpskog kao nematernjeg jezika. Od samog osnivanja, Zavod posebnu pažnju posvećuje učenju Srpskog kao nematernjeg jezika. Na osnovu rezultata istraživanja učinjeni su prvi pokušaji unapređivanja nastave srpskog kao nematernjeg jezika i to u dečijim vrtićima te u prvom i u drugom razredu osnovne škole, tj. na uzrastu, na kojem se aktivnosti i nastava odvijaju samo usmeno.


Stručni tim Zavoda je na osnovu sagledavanja problema neuspeha u savladavanju srpskog jezika, naročito u okruženjima gde preovladava jezik nacionalne manjine, izradio Predlog programa sa metodičkim uputstvima za primenu komunikativno-iskustvenog metoda, koji se već pokazao kao izuzetno efikasan. Predloženi Program nastave srpskog kao nematernjeg jezika u prvom i drugom razredu osnovne škole u odeljenjima sa nastavom na mađarskom jeziku, autora prof. dr Melanije Mikeš (namenjen je učenicima čiji je maternji jezik mađarski, i koji nastavu slušaju na mađarskom jeziku), predviđa i to, da deca što češće budu u kontaktu sa srpskim jezikom, po mogućnosti svakodnevno. Razvijanje i negovanje aditivne dvojezičnosti kod dece pripadnika nacionalne manjine, tj. dvojezičnosti koja se nadograđuje na maternji jezik, je nezaobilazan činilac u postizanju komunikativne ravnopravnosti, važan preduslov za uspešan suživot sa pripadnicima većinskog naroda i efikasan način za razvijanje interkulturalnosti u demokratskoj, evropski orijentisanoj i višekulturnoj vojvođanskoj zajednici.


Pedagoški zavod Vojvodine od 2004. godine realizuje projekat Razvijanje i negovanje maternjeg i nematernjeg jezika i interkulturalnosti kod dece u Vojvodini, autorke Prof. dr Melanije Mikeš.


Priručnik Mali jezikoslovci su krenuli u školu je nastavak priručnika Mali jezikoslovci se igraju i pevaju - Razvijanje komunikativnih veština na nematernjem jeziku, koji je autorka Melanija Mikeš posvetila deci u vrtićima širom Vojvodine, grupama, čije su vaspitačice bile voljne, da razvijaju komunikativne veštine predškolske dece i na nematernjem jeziku, pomoću komunikativno-iskustvenog metoda.



DNEVNIK OBUKE

kliknite za veću sliku

Ovaj materijal je nastao kroz pripreme i izvođenje aktivnosti Obuka za profesionalno osnaživanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina – programiranje dodatnih sadržaja bitnih za nacionalne manjine, koji je finansijski podržala Misija OEBS u Srbiji, a čiji je nosilac Pedagoški zavod Vojvodine.


Materijal sadrži opis celokupnog projekta, pripremnog istraživanja potreba za profesionalnim osnaživanjem odbora za obrazovanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina i Hrvata, koje žive u Vojvodini i koje imaju kompletno osnovno obrazovanje na maternjem jeziku, opis obuke i materijale koji su korišćeni i koji su nastali kao produkti učesnika tokom obuke.


Dnevnik obuke je pripremljen kao korisno štivo i podsetnik učesnicima obuke, članovima odbora za obrazovanje nacionalnih saveta, kao i svim zainteresovanima za unapređivanje obrazovanja putem osnaživanja i bogaćenja profesionalnih kompetencija nastavnika, koji obrazuju i vaspitavaju decu na maternjem jeziku.


Ovaj dnevnik obuke je ujedno i svojevrsni izveštaj i resurs informacija o ciljevima i vrednostima za koje se Pedagoški zavod Vojvodine zalaže.



INKLUZIJA NIJE ILUZIJA

kliknite za veću sliku

Posebna situacija u Vojvodini koja se ogleda u jezičkoj i kulturnoj različitosti traži naglašenu budnost u ostvarivanju jednakih prava svih na kvalitetno obrazovanje.


Pravo na kvalitetno obrazovanje još uvek nije u potpunosti jednako zadovoljeno za sve građane. Različitost učenika je nešto na šta škole nisu pripremljene i još uvek se dete koje i najmanje odstupa od očekivanog „proseka“ doživljava kao problem, umesto da se to prepoznaje kao nedostatak sistema, lokalne zajednice i škole. Osnovne škole u svojim programima rada nemaju programe za inkluziju, dok se individualizacija rada tek generalno preporučuje u programskim dokumentima.


Rad sa decom koja imaju teškoća u razvoju i učenju je još uvek, u većini slučajeva, poveren samo defektolozima koji rade u specijalnim školama, što vodi segregaciji dece i ona ostaju izolovana od ostale populacije, i u neku ruku, obeležena školom koju su završila. Osim teškoća u razvoju i učenju, integraciju deteta u školsku i društvenu zajednicu može da oteža i jezičko kulturna različitost. Posebno je značajno prevazilaženje takvih teškoća u multikulturalnoj zajednici kakva je Vojvodina. Socijalnu i ekonomsku integraciju u zajednicu, socijalnu koheziju, može da olakša škola i lokalna zajednica koje su inkluzivne.


Ukoliko se pojavi potreba za posebnim metodama rada sa decom čiji je maternji jezik neki drugi, a ne srpski, nedostatak kadrova je dodatno otežavajući. Pomoć deci koja imaju teškoće u učenju i socijalizaciji često treba da bude pružena na maternjem jeziku, jer je za istu decu upotreba još jednog jezika, sem maternjeg, teškoća koju teško mogu da savladaju.


Očekujemo da će projekat svojim aktivnostima doprineti osvešćivanju značaja inkluzivnog pristupa u opštem obrazovanju, većoj osetljivosti škola, nastavnika, roditelja i šire javnosti za značenje demokratskog principa jednakih prava svih na kvalitetno obrazovanje i prepoznavanje multikulturalnog identiteta pojedinca i zajednice kao jedinog valjanog miljea za integraciju različitosti, bilo da je ona u domenu jezika, kulture, sposobnosti ili socijalnog statusa.



INKLUZIVNA ŠKOLA U MULTIKULTURALNOJ ZAJEDNICI

kliknite za veću sliku

Posebna situacija u Vojvodini koja se ogleda u jezičkoj i kulturnoj različitosti traži naglašenu budnost u ostvarivanju jednakih prava svih na kvalitetno obrazovanje.


Pravo na kvalitetno obrazovanje još uvek nije u potpunosti jednako zadovoljeno za sve građane. Različitost učenika je nešto na šta škole nisu pripremljene i još uvek se dete koje i najmanje odstupa od očekivanog „proseka“ doživljava kao problem, umesto da se to prepoznaje kao nedostatak sistema, lokalne zajednice i škole. Osnovne škole u svojim programima rada nemaju programe za inkluziju, dok se individualizacija rada tek generalno preporučuje u programskim dokumentima.


Rad sa decom koja imaju teškoća u razvoju i učenju je još uvek, u većini slučajeva, poveren samo defektolozima koji rade u specijalnim školama, što vodi segregaciji dece i ona ostaju izolovana od ostale populacije, i u neku ruku, obeležena školom koju su završila. Osim teškoća u razvoju i učenju, integraciju deteta u školsku i društvenu zajednicu može da oteža i jezičko kulturna različitost. Posebno je značajno prevazilaženje takvih teškoća u multikulturalnoj zajednici kakva je Vojvodina. Socijalnu i ekonomsku integraciju u zajednicu, socijalnu koheziju, može da olakša škola i lokalna zajednica koje su inkluzivne.


Ukoliko se pojavi potreba za posebnim metodama rada sa decom čiji je maternji jezik neki drugi, a ne srpski, nedostatak kadrova je dodatno otežavajući. Pomoć deci koja imaju teškoće u učenju i socijalizaciji često treba da bude pružena na maternjem jeziku, jer je za istu decu upotreba još jednog jezika, sem maternjeg, teškoća koju teško mogu da savladaju.


Očekujemo da će projekat Inkluzivna škola u multikulturalnoj zajednici, čiji je nosilac Pedagoški zavod Vojvodine, svojim aktivnostima doprineti osvešćivanju značaja inkluzivnog pristupa u opštem obrazovanju, većoj osetljivosti škola, nastavnika, roditelja i šire javnosti za značenje demokratskog principa jednakih prava svih na kvalitetno obrazovanje i prepoznavanje multikulturalnog identiteta pojedinca i zajednice kao jedinog valjanog miljea za integraciju različitosti, bilo da je ona u domenu jezika, kulture, sposobnosti ili socijalnog statusa.



JEZIK VIŠE ZA EVROPU

kliknite za veću sliku

Savet Evrope proglasio je 2001. godinu Evropskom godinom jezika, a tom prilikom je utvrđen 26. septembar kao Evropski dan jezika, sa preporukom, da se taj dan na prigodne načine obeležava u evropskim zemljama. Ova inicijativa je uvedena kao jedna od mogućih odgovora na probleme jezika, sa ciljem poboljšanja komunikacije i razumevanja pripadnika malih i velikih, maternjeg i nematernjeg jezika.


Evropski dan jezika se obeležava svake godine sve masovnije i sve raznovrsnije, a sve te manifestacije naglašavaju važnost raznovrsnosti jezičkog znanja, naglašava se prednost višejezičnosti, ukazuje se na neophodnost prevazilaženja jezičkih prepreka, koje onemogućuju zbližavanje ljudi iste društvene sredine.


26. septembra 2005. godine Pedagoški zavod Vojvodine je organizovao konferenciju pod nazivom Jezik više za Evropu, u cilju promovisanja važnosti učenja ranog jezika u Vojvodini.Vojvodina je Evropa u malom, jer u njoj živi više nacionalnosti. Znanje maternjeg jezika je negovanje svog identiteta, a učenje stranog jezika je najbolje sredstvo komunikacije u međunarodnim okvirima.


Zbornik sadrži izlaganja sa konferencije pod istim nazivom. Edicija sadrži prezentacije institucija koje se bave stručnim usavršavanjem nastavnika stranog jezika, i institucija koja žele da približe strani jezik i stranu kulturu Vojvođanima, predavanja o teškoćama u usvajanju maternjeg i stranih jezika, predavanje o sticanju i razvijanju komunikativnih veština na nematernjem jeziku, zatim o nastavi u Školi romologije na univerzitetu u Novom Sadu, kao i o višejezičnim medijima u Vojvodini.


Bogatstvo diskusija doprinelo je kvalitetu i uspešnosti konferencije.

Zahvaljujem se svim učesnicima i diskutantima na saradnji, zato što su svojim izlaganjima omogućili objavljivanje trećeg Zbornika Pedagoškog zavoda Vojvodine, koji nosi naziv Jezik više za Evropu.



MATERNJI JEZIK - JEZIČKO NASLEĐE KOJE ODREĐUJE ČOVEKA

kliknite za veću sliku

Počev od 1999. godine, obeležavanjem Međunarodnog dana maternjeg jezika, UNESKO ponovo pokazuje svoju snažnu želju i sposobnost da pomogne, da se sačuva jezičko nasleđe čitavog sveta, nasuprot snagama nasilne globalizacije.


21. februar podseća nas, koliko je bitno održavati kulturnu baštinu i koliko je od vitalnog značaja preneti tradiciju budućim generacijama, uz poštovanje suseda i dijalogom sa njima.


Pedagoški zavod Vojvodine od početka svog osnivanja osmišljava i realizuje aktivnosti koje ističu važnost postojanja i razvijanja manjinskog obrazovanja i kulture u multietničkoj i multikulturnoj Vojvodini, jer Vojvodina je Evropa u malom, a znanjem maternjeg jezika neguje se i nacionalni identitet.


Povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika, Zavod je 21. februara 2006. godine organizovao konferenciju pod naslovom MATERNJI JEZIK - JEZIČKO NASLEĐE KOJE ODREĐUJE ČOVEKA.


Predavači su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu i istaknuti vojvođanski književnici, predstavnici većinskog naroda i nacionalnih manjina, a Mala pedagoška biblioteka broj 5, sadrži predavanja sa te konferencije.

Zahvaljujem se svim učesnicima i diskutantima na saradnji, zato što su svojim izlaganjima omogućili objavljivanje četvrtog Zbornika Pedagoškog zavoda Vojvodine, koji nosi naziv MATERNJI JEZIK - JEZIČKO NASLEĐE KOJE ODREĐUJE ČOVEKA.



PROGRAM I METODIČKA UPUTSTVA

kliknite za veću sliku

Kako bi deca koja se školuju na svom maternjem jeziku u dovoljnoj meri ovladala i komunikativnim sposobnostima na srpskom jeziku, program nastave srpskog kao nematernjeg jezika ne sme da bude jednoobrazan za sve narodnosti i da zanemari uslove u etno-jezičkom okruženju. Program treba da preporuči primenu efikasnih metodičkih postupaka u razvijanju komunikativnih veština na nematernjem jeziku.


Treba imati u vidu da u usvajanju novog jezika ne predstavljaju poteškoće samo razlike, već i sličnosti između maternjeg jezika i jezika koji se usvaja, kao i to da pozitivni efekti jezičke transferencije zaslužuju veću pažnju od negativnih, koji se obično nazivaju jezičkom interferencijom.


Obzirom na to da se srpski jezik smatra jezikom društvene sredine, program za njegovo usvajanje i razvijanje ne može da bude jedinstveno primenjivan u svim etno-jezičkim okruženjima, tj. podjednako u onim sredinama gde većinu stanovništva predstavljaju govornici srpskog jezika, i u onim sredinama u kojima većinu stanovništva predstavljaju pripadnici nacionalne manjine. U uslovima jezičkog okruženja koji ne utiču povoljno na usvajanje srpskog kao nematernjeg jezika jedinstvenim programom se ne može postići ono što bi se moglo postići dobrim metodičkim pristupom koji bi bio usklađen sa mogućnostima u jezičkom okruženju. U uslovima jezičkog okruženja koji povoljno utiču na usvajanje srpskog kao nematernjeg jezika jedinstveni program ne doprinosi razvoju dvojezičnosti kod onih učenika koji su već stekli govorne veštine u komuniciranju na srpskom jeziku u jezičkom okruženju u kojem odrastaju.


Poznavanje tipologije jezičkog okruženja dece doprinosi unapređenju kvaliteta nastave. Parametri te tipologije su, kako etno-demografska struktura sredine, tako i jezičke sličnosti i razlike između maternjeg jezika učenika i srpskog jezika. Učitelju ili nastavniku se zatim prepušta da snimi sociolingvistički profil razreda pomoću upitnika za roditelje koji sadrži pitanja o poznavanju srpskog jezika, i maternjeg jezika njihovog deteta, kao i pitanja koja se odnose na upotrebu jezika u porodici.


Komunikativno-iskustveni metod nudi efikasne postupke u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika, pružajući mogućnost učenicima da shvate, da srpskim jezikom mogu da izraze svoja iskustva, svoje zahteve, svoja osećanja, jednom rečju, da zadovolje svoje komunikacijske potrebe. Nastavna jedinica se planira tako da omogući svakom učeniku da učestvuje u stvarnim komunikativnim situacijama u samoj učionici, ili u simuliranim situacijama karakterističnim za učenje, ili šire okruženje kada upotreba srpskog jezika može biti neophodna. Učenici se tako motivišu da nauče sve što im je potrebno za takvo komuniciranje. Oni se lično zalažu da prikupe potrebne informacije služeći se i maternjim jezikom, na primer, postavljanjem pitanja učitelju, ili nastavniku, kako se nešto kaže na srpskom jeziku. Dakle, umesto da učitelj ili nastavnik postavlja pitanja, to čine učenici.



JEZIČKI IZAZOVI VOJVODINE EVROPI

kliknite za veću sliku
Izvodi iz predgovora:

"Evropski dan jezika ustanovio je Savet Evrope na inicijativu i u saradnji sa Evropskom unijom.

U Novom Sadu, septembra 2004. godine, ovaj dan obeležen je saopštenjima i diskusijama eminentnih stručnjaka i prijatelja jezika. Sva saopštenja i diskusije polazile su od jezičke raznovrsnosti Vojvodine i afirmisale vrednosti životnog prostora.

Viševekovni mnogojezični prostor Vojvodine naučio nas je da koliko jezika znaš toliko vrediš.

Pedagoški zavod Vojvodine kao priređivač ovog Zbornika zahvaljuje se partnerima koji su pomogli u organizaciji Konferencije JEZIČKI IZAZOVI VOJVODINE EVROPI, svim uvodničarima i učesnicima Konferencije.

Posebnu zahvalnost upućujemo Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu Vojvodine i gradjanima Novog Sada za podršku koju su nam dali tokom trajanja Konferencije i jezičkog performansa u gradu."

MALI JEZIKOSLOVCI SE IGRAJU I PEVAJU

kliknite za veću sliku
Izvodi iz predgovora:

"Pre nego što čitaocima i korisnicima ovog priručnika kažem zašto sam ga napisala i šta mogu da nađu u njemu, želim da pročitaju jedan moj lirski zapis.

Molitvica u praskozorje

Mašto moja, ti što plavim nebom lutaš,
Pridrži lestvice da se popne sunce,
Ne daj da čarobnjak u belom plaštu
Sakrij lestvice za guste oblake!

A kad to uradiš, spusti se na zemlju,
Potraži dečicu, koja te čekaju
Da tebi podare svoje dečje snove,
Duška Dugouška i plišanog medu.

Pripremajući ovaj priručnik, pokušavala sam da se prikradem čarobnom svetu dečjeg maštanja i saznam tajne koje se motaju po dečjim glavicama kad u igri otkrivaju skriveno jezičko blago. Deca u vrtićima širom Vojvodine pomogla su mi da se prisetim mnogih dragocenih stvari koje sam, kretajući se u svetu odraslih, zaboravila. Stoga je ovaj priručnik znak moje zahvalnosti toj deci a pomoć vaspitačima u razvijanju komunikativnih veština u aktivnostima na nematernjem jeziku."

NOVI UDŽBENICI, NOVE METODE

kliknite za veću sliku

Pedagoški zavod Vojvodine, putem medija, kontinuirano obaveštava javnost o aktivnostima Zavoda, koje ističu važnost postojanja i razvijanja manjinskog obrazovanja u multietničkoj i multikulturnoj Vojvodini.

Davanjem podrške za razne organizovane oblike obrazovanja, Zavod je postao promoter i resurs centar za profesionalne potrebe obrazovanja u Vojvodini.

U okviru Male biblioteke, PZV objavljuje tekstove kojima je započet serijal seminara pre početka školske godine. Teme su vezane za objavljivanje novih, originalnih udžbenika na mađarskom nastavnom jeziku, a uz njihovu primenljivost neophodno je poznavati neke novije obrazovne metode, oblike rada i tehnike učenja.

Predavači seminara su bili autori i urednici novih udžbenika, koji su sa učesnisima podelili svoja iskustva i promovisali nove udžbenike.

METODOLOGIJA PISANJA UDŽBENIKA

kliknite za veću sliku

Na inicijativu predsednika Asocijacije romskih nastavnika Vojvodine, Zavod je organizovao jednodnevno stručno usavršavanje namenjen romskim nastavnicima, a tema seminara je definisana analizom potreba učesnika.

Predavači seminara su bili autori i urednici novih udžbenika, koji su sa učesnisima podelili svoja iskustva i promovisali nove udžbenike.

Tekstovi predavanja i promocija predstavljaju samo suštinu izlaganja, ali uvereni smo, da će doprineti efikasnijem izvođenju nastave, a kolegama će dati adekvatna uputstva za upotrebu novih udžbenika i olakšati primenu novih metoda u njihovom obrazovnom radu.

SMETNJE U UČENJU

kliknite za veću sliku

Mala pedagoška biblioteka 3, koja nosi naslov Smetnje u učenju sadrži apstrakte predavača Anamarije Viček, logopeda.

U prvom delu govori se o kriterijumima spremnosti dece za školu, o mogućnostima razvijanja komunikativnih veština, primer razvojnog plana i logopedske dijagnostike.

Drugi deo se odnosi na probleme u osnovnoj školi. Daju se odgovarajuće definicije, efikasne metode za učenje čitanja, pisanja i računanja, govori se o održavanju pažnje.

U prilozima su nabrojane i definisane adaptacije za uspešan rad dece sa smetnjama u učenju i predloženi formulari za ispitivanje spremnostiti deteta za upis u školu. Predložene su primenljive igre za razvijanje čitanja, za poboljšanje određenih jezičkih sposobnosti i za razvijanje pažnje. Izuzetno je važno da je dostupna i lista literature, koja se bavi ovom problematikom.

Uvažavajući multikulturalnost Vojvodine Zavod u svom programu rada posebnu pažnju posvećuje izgradnji strategije razvoja manjinskog obrazovanja, pa se jedan od seminara odvijao na mađarskom jeziku, a taj deo se nalazi u trećem delu brošure.

A Pedagógiai Kiskönyvtár sorozatunk 3. kiadványa A tanulási zavarokról szól, és Vicsek Annamária logopédus szemináriumának absztraktját tartalmazza. A problémák megoldására vonatkozó didaktikai játékok és a komoly irodalomjegyzék nagy segítséget nyújthat minden általános iskolai tanító és tanár számára.

Reméljük, hogy kiadványunk segítségével sok pedagógus előbb identifikálja a tanulási nehézségekkel küszködő gyermekeket, és könnyebben meg tudja találni a fejlesztés megfelelő módjait. A tanulási folyamat apró lépésekre való bontásával, lassítással, ezek a tanulók megszabadulhatnak a kudarcélmények felhalmozásától és a tanulásban számukra is biztosítani lehet az előrehaladás örömét.

ZBORNIK – IZAZOVI OBRAZOVANJA NA MANJINSKIM JEZICIMA

kliknite za veću sliku

Zbornik donosi tekstove svih predavača na međunarodnoj konferenciji Izazovi obrazovanja na manjinskim jezicima koju je Pedagoški zavod Vojvodine organizovao 22.-23. aprila 2005.g. uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu.

Tekstovi su na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i srpskom jeziku, sa rezimeima na srpskom i engleskom jeziku.

 
  Copyright © Pedago?ki zavod Vojvodine 2012. Sva prava zadr?ana.