O Zavodu
Aktuelno
najave
Akreditovani programi
Informator o radu PZV
Praćenje i
unapređivanje
obrazovanja
Obrazovanje na
jezicima nacionalnih
manjina
Obrazovanjem
ka Evropi
Naša izdanja
Međunarodna saradnja
Istraživanja
Nastavni planovi i programi
Kontakt
Arhiva
Poslednja obnova sadržaja:
01.10.2013.
Aktuelno:









 

KONFERENCIJA
Evropski dan jezika
"Jezik više za Evropu"
Pedagoški zavod Vojvodine je 26. septembra 2005.godine organizovao ebeležavanje Evropskog dana jezika u 2005. godini u obliku konferencije. Ovaj stručni skup je okupio stručnjake iz velikog broja različitih referentnih institucija koje se bave unapeđivanjem i istraživanjem jezika, obrazovanja i informisanja.
Konferencija je održana u Izvršnom veću AP Vojvodine (Plava sala) i trajala je od 10.00 do 15.30 časova, a prisustvovalo je 84 učesnika.
Konferenciju "Jezik više za Evropu" otvorila je direktor Pedagoškog zavoda Vojvodine Lenka Erdelj, a učesnike je pozdravio gospodin mr Zoltan Bunjik, Pokajinski sekretar za obrazovanje i kulturu, AP Vojvodine. (Tekst uvodnog govora direktora Pedagoškog zavoda )
Učesnici Konferencije bili su iz Izvršnog veća AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Pokrajinskog Ombudsmana, Zavoda za kulturu Vojvodine, Ministarstva prosvete i sporta – Školske uprave u Novom Sadu, Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Odeljenje u Novom Sadu, Prevodilačke službe Izvršnog veća APV, Britanskog saveta- kancelarija u Beogradu, Francuskog kulturnog centra u Novom Sadu, kao i predškolskih, osnovnoškolskih i srednjoškolskih obrazovnih ustanova.
Obeležavanju Evropskog dana jezika prisustvovao je i predstavnik Ambasade Republike Mađarske Šipoš Oto.
U skladu sa obeležavanjm Evropskog dana jezika i specifičnostima pokrajine Vojvodine, Zavod je konferenciju osmislio u duhu slogana "Velika je moć u rečima" sa ciljem osvetljavanja stanja, p roblema i mogućih pravaca u razvoju učenja stranih jezika u vojvođanskim, predškolskim i školskim ustanovama.
Koncept stranog jezika u multietničnkim zajednicama je složen, jer uslov za očuvanje i negovanje raznolikosti jezičke kulture Vojvodine je poštovanje maternjeg jezika na svim nivoima obrazovanja i podsticanje učenja drugih jezika, jer maternji jezik jezik je identiteta, dok je svaki naredni jezik sredstvo komunikacije u međunarodnim okvirima.
 
Program konferencije "Jezik više za Evropu" obuhvatio je sledeće teme uvodnih izlaganja:
  • O slaganju identiteta, svi moji jezici, Akademik Julijan Tamaš, predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, Novi Sad;
  • Evropski jezici u vojvođnaskim školama, Danica Stefanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za oblast obrazovanja u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu, Novi Sad;
  • Projekti Britanskog saveta za engleski jezik, Brana Lišić, menadžer za engleski jezik u Britanskom savetu;
  • Značaj osnivanja i aktivnosti Francuskog kulturnog centra u gradu i regiji, Nataša Radusin, asistent na Filozofskom fakultetu i profesor francuskog jezika u Francuskom kulturnom centru, Novi Sad;
  • Višejezičnost i teškoće u usvajanju maternjeg i stranog jezika, Anamarija Viček, logoped, Republika Mađarska;
  • Sticanje i razvijanje komunikativnih veština na nematernjem jeziku kod dece ranoškolskog uzrasta, prof. dr Melanija Mikeš, redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti, Novi Sad;
  • Romološke studije na Univerzitetu u Novom Sadu, prof. dr Svenka Savić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu;
  • Višejezični mediji u multikulturnim zajednicama – Vojvodina, dr Dubravka Valić Nedeljković, Novosadsa novinarska škola, Novi Sad.
Pogledajte detaljan program konferencije .
Nakon uvodnih izlaganja usledila je bogata diskusija u kojoj su iznete dragocene informacije o stanju i aktivnostima na planu negovanja i usvajanja stranih jezika u velikom broju obrazovnih i vaspitno-obrazovnih institucija.
 
Svoje priloge diskusiji su dale predstavnice sledećih ustanova:
  1. Ivanka Čagorović, profesor nemačkog jezika, Osnovna škola "Petefi Šandor", Novi Sad;
  2. Ildiko Vračarić, predsednik Udruženja profesora nemačkog jezika Srbije;
  3. Tatjana Novčić – Matijević, urednica Radija Novi Sad, RTS;
  4. Baliž Jutka, pedagog Predškolske ustanove "Snežana", Senta;
  5. Zorica Laković, koordinator stručne službe Predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" Novi Sad;
  6. Vladica Rakić, profesor u Karlovačkoj Gimnaziji, Sremski Karlovci;
  7. Helena Međeši, prevodilac u Prevodilačkoj službi Izvršnog veća AP Vojvodine;
  8. Vesna Reljin, saradnik Pokajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu;
  9. Ranko Rajko Jovanović, predsednik Udruženja romskih nastavnika u Vojvodini, Deronje;
  10. Ivana Utornik, profesor francuskog jezika u Gimnaziji "Laza Kostić", Novi Sad;
  11. Prof.dr Melanija Mikeš, autor i koordinator projekta "Razvijanje i negovanje maternjeg i nematernjeg jezika i interkulturnosti kod dece u Vojvodini", nosilac projekta Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad.
Prateći program Konferencije je uključio prezentaciju udžbenika za strane jezike Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, odeljenje u Novom Sadu.
 
Rezultati Konferencije
U kratkom pregledu iznetih ideja, iskustava i predloga od strane učesnika Konferencije, može se izneti sledeće:
  • poznavanje većeg broja jezika definiše identitet i vodi slaganju identiteta, koji su uslov za izgradnju koncepta regionalnog jezičkog (i generalnog) identiteta Vojvodine kao zajednice;
  • jezici nacionalnih manjina su evropski jezici;
  • savremene tekovine obučavanja stranim jezicima uključuju potrebu za razvijanjem raznovrsnih i fleksibilnih oblika stručnog usavršavanja i podrške nastavnicima stranih jezika;
  • učenje stranih jezika započinje osvešćivanjem širokog javnog mnenja o potrebama i interesima koji se zadovoljavaju usvajanjem stranih jezika;
  • uspeh u učenju jezika zavisi u velikoj meri od poznavanja i poštovanja prirode procesa usvajanja jezika i razvojnih karakteristika onoga ko jezik uči;
  • svrha učenja jezika jeste njegova upotreba u komunikaciji;
  • najbolja pravila metodike usvajanja jezika pruža situacija prirodnog usvajanja maternjeg jezika;
  • učenje jezika ima uspeha ukoliko ga permanentno sprovode i oni koji podučavaju jezike;
  • učenje jezika, maternjeg i stranih, je celoživotni proces koji obavezuje ustanove za obrazovanje;
  • stremljenje ka uspešnom učenju jezika nameće potrebu odstupanja od klasičnog koncepta "dva časa nedeljno po 45 minuta";
  • negovanje jezičke raznolikosti podrazumeva i podršku procesima standarizacije svih jezika koji se govore;
  • standarizacija jezika podrazumeva brojne i raznovrsne, formalne i neformalne, institucionalne i individualne aktivnosti koje vode unapređivanju i integrisanju identiteta jednog jezika;
  • očigledna je ogromna potreba za razvijanjem audio, audio-vizuelnih, štampanih i elektronskih sredstava i materijala za podršku razvoju polilingvalnosti građana Evrope;
  • čistota i snaga jezika je izvornost koja se mora sačuvati;
  • neizostavna je podrška države u ostrvarivanju potencijala koje nude mediji u očuvanju i unapređivanju jezičkog i kulturnog blaga Vojvodine.
Pedagoški zavod Vojvodine planira da objavi sva saopštenja koja su izneta na Konferenciji, i tako njene poruke učini dostupnim zainteresovanoj - našoj i međunarodnoj javnosti.
 
 
 
  Copyright © Pedago?ki zavod Vojvodine 2012. Sva prava zadr?ana.